Европска заједница за угаљ и челик

На основу Шуманове декларације израђен је Париски уговор, тј. Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, представљен 18. априла 1951. године, чиме је дошло до уједињења индустрије угља и челика Француске, Немачке, Италије, Холандије, Белгије и Луксембурга.

Основни циљеви Европске заједнице за угаљ и челик јесу формирање заједничког тржишта за угаљ и челик, економска експанзија, раст запослености и раст животног стандарда. Уредно снабдевање заједничког тржишта је осигурано успостављањем најнижих цена и побољшањем услова рада. У светлу успостављања заједничког тржишта, све царине у трговини челиком, угљем и гвожђем су укинуте, а уведена је заједничка царинска тарифа према земљама изван ове зоне. Забрањене су дискриминаторне и рестриктивне мере и субвенције.

Основана је Висока власт, као руковедеће тело Европске заједнице за угаљ и челик, затим Заједничка скупштина, која је имала саветодавну улогу, Савет министара, где су заступани интереси држава чланица и Суд правде, у чијој је надлежности било да решава неспоразуме између држава чланица. Европска заједница за угаљ и челик је имала широке надлежности у управљању производњом угља и челика; њене одлуке су биле обавезујуће и примењивале су се директно у свим државама чланицама.

Достигнућа ове Заједнице су била велика. Европска заједница за угаљ и челик је била способна да се носи са кризом, обезбеђен је равномеран развој производње и снабдевање сировинама угља, челика и осталих енергената. Производња челика је повећана четири пута у односу на 1950. годину, достигнут је висок ниво технолошког развоја, безбедности и квалитета животне средине.

предходнаследећа