Европски суд правде

Европски суд правде чини 28 судија, по један судија из сваке земље и осам општих првобранилаца. Судије се именују на период од 6 година, са могућношћу реизбора. Бирају их државе чланице узајамном сагласношћу.

Функције:

  • Обезбеђује функционисање комунитарног правног поретка.

  • Арбитар је у односима између држава чланица, држава чланица и органа Уније и међусобним односима органа.

  • Заштитник је права правних субјеката држава чланица која им припадају на основу комунитарног права.

  • Његова основна надлежност је да решава спорове који су у надлежности ЕУ. Пресуда Европског суда правде је коначна и има јачу снагу од пресуда врховних судова држава чланица1. Надлежност Европког суда правде је искључена у питањима спољних послова, али је по Лисабонском споразуму, суд добио надлежност/јурисдикцију над неким областима спољне политике ЕУ, попут одлуке о увођењу санкција.

Поступак пред Судом правде може се покренути у следећим случајевима:

  • Било која држава чланица, Комисија, Савет или Парламент могу покренути поступак уколико сматрају да је одређени правни акт ЕУ незаконит и могу затражити од Суда правде да тај акт буде поништен.
  • Комисија може покренути поступак пред Судом правде ако сматра да нека од држава чланица не испуњава своје обавеза које проистичу из законодавста ЕУ.
  • Национални судови у поступку тумачења одредби из оснивачких уговора и одлука ЕУ у случају недоумица могу затражити савет и помоћ Суда правде.
  • Свако лице или компанија која је претрпела штету одређеном радњом или пропустом Уније, може покренути поступак и затражити надокнаду пред Судом правде.


1 Ово је једно од својстава принципа наднационалности ЕУ које је објашњено у првој лекцији и упућује на то да је право ЕУ директно применљиво, да су државе чланице ЕУ обавезне да спроводе одлуке Суда правде, као и да је национални суд дужан да, у случају сукоба норме домаћег права и права ЕУ, примени норму права ЕУ, а да пропис националног права усклади са прописом права ЕУ.